Sve što treba da znate o Intermittent Fastingu

Sa svojih dvadeset i nešto godina života, probao sam skoro svaku dijetu na svetu. Pre godinu ili dve, naleteo sam na popularan režim ishrane koji se zove „Intermittent Fasting“. Popularnost ovakve dijete izuzetno raste, što možete videti po video snimcima i člancima na internetu. Sve je više razgovora na ovu temu, ali je premalo tekstova na srpskom jeziku, pa sam rešio da u kratkim crtama objasnim o čemu se zapravo radi, i zašto je ovakav vid ishrane prema mom mišljenju najbolji način za mršavljenje. Mene je privukla jednostavnost ove dijete, pa sam zato rešio da se upustim u nju. Moram napomenuti da opisujem svoje iskustvo, a činjenice prenosim . Što bi rekao Balašević. “Ja samo pričam onako kako čujem i ako su lagali mene, ja lažem vas”.

ŠTA JE INTERMITTENT FASTING

Intermittent Fasting, u daljem tekstu, IF, u bukvalnom prevodu znači: Periodični post (gladovanje). Ali, u ovom slučaju se ne misli na post koji hrišćani povremeno praktikuju, pa jedu posnu hranu. Ovde se misli na post u vidu potpunog gladovanja. Termin “fasting” označava potpuno odricanje od bilo čega što sadrži kalorije. To podrazumeva vreme bez hrane, sokova, šećera, masti, mleka, odnosno, svega što sadrži bilo kakvu energetsku vrednost (kcal). 

Periodično gladovanje

Pojam IF, danas se najviše koristi u svetu fitnesa i odnosi se na sve popularniji plan ishrane koji pomaže u mršavljenju i generalnom poboljšanju kvaliteta života. To je dijeta u kojoj nije bitno šta jedete, već, kada jedete. Podrazumeva da stvorite sebi dva perioda: Period jela (eating window) i Period gladovanja( fasting window). Period jela je period u okviru kog smete da unosite kalorije u organizam. Čim istekne poslednji minut perioda jela, nastupa period gladovanja. U tom periodu, dozvoljena je samo voda, nezasladjeni čajevi i crna kafa, odnosno, zabranjeno je sve što sadrži kalorije. Čim unesete bilo šta kalorično, vi ste prekinuli fast. Break a fast – breakfast (doručak na engleskom jeziku), označava obrok kojim prekidate višečasovno gladovanje. Nema veze sa vremenom kada ga jedete. Milion puta mi se desilo da mi se ljudi nasmeju kada im kažem da ponekad doručkujem u 19h. A tako govorim jer doručak shvatam kao prvi obrok u danu, a ne kao neki jutarnji obrok.

KAKO “INTERMITTENT FASTING” RADI

Cela poenta IF je da što manje aktiviramo jedan, dobro poznati hormon u telu, koji se zove insulin. Probaću laički da objasnim ceo proces rada insulina i fastinga generalno.

Insulin otvara vrata ćelija šećeru iz krvi

Kada jedemo, telo ugljene hidrate iz hrane koju smo pojeli, pretvori u glukozu (vrsta šećera). Glukoza ulazi u naš krvotok i tako nam poraste šećer u krvi. Glukoza luta našim krvotokom, ali ne ulazi u naše ćelije. Tu nastupa pankreas koji luči insulin. Insulin radi kao ključ. Otvara ćelije koje puštaju u sebe glukozu iz krvi. One tu glukozu koriste kao energiju za obavljanje osnovnih funkcija, a višak šećera se skladišti u jetri, mišićima i salu. Nakon obroka, kada insulin obavi svoj posao, nivo šećera u krvi opada. Kada skroz spadne, telo počinje da koristi šećer koji smo sačuvali u našoj jetri, kao nov izvor energije. Šećer iz jetre prelazi u krv i daje nam energiju. Kada potrošimo i te zalihe iz jetre, mi osetimo glad. Tada osetimo manjak energije, zavrti nam se u glavi i hitno nam treba hrana, jer telo razmišlja “gde sad da nađe energiju?”. Tada pojedemo novi obrok i zavrtimo ceo proces ponovo. 

Međutim, šta ako ne pojedemo novi obrok i pustimo telo “da se snađe”?

Telu je hitno potrebna energija, ali je neće naći ni u krvi ni u jetri. Prirodno, traži šećer na drugim mestima gde ga je spakovao. U salu i mišićima.  Telo je na ovaj način spremno da opstane u uslovima u kojima nema dostupne hrane u okolini. Fastingom, mi dakle svesno stavljamo naše telo u mod “preživljavanja”, gde je primorano da troši sakupljene zalihe glukoze. Taj mod korišćenja masti iz tela kao gorivo, se popularno zove “ketoza”. (Sigurno ste čuli za KETO dijetu, koja se bazira na korišćenju masti kao osnovnog goriva tela). Ketoza je moguća isključivo ako je insulin neaktiviran, jer tada pankreas luči drugi hormon, zadužen za proces korišćenja “spakovanog” šećera..

Prvo što sam pomislio prilikom istraživanja o ovome, jeste da ću izgubiti mišićnu masu, jer će telo sagorevati i mišiće i salo. Međutim, ispostavilo se da je to samo donekle tačno. Naime, kada telo ostane bez hrane i kada je primorano da “jede samo sebe”, počinje ubrzano da luči HGH (Human Growth Hormone), odnosno, hormon rasta. Kako mu i samo ime kaže, to je hormon koji govori tkivima mišića, kostiju i organa “da rastu”, dodajući im nove ćelije. U trodnevnom postu ( tri dana fastinga ), lučenje ovog hormona je povećano za 300%. Telo tako čuva sebe od raspadanja! 

Postoji gomila tekstova na temu rada insulina i hgh, pa ako vam nije jasno šta sam ja napisao, možete naći na drugom mestu. Što sam više istraživao o ovim procesima, to sam više shvatao koliko je zapravo ljudsko telo moćno. 

Prvo sam kao i svi bio u fazonu: „Gladovanje nije normalno! Nije prirodno“. A onda sam uključio logiku. Koliko je IF prirodna stvar, pokazuje nam istorija čovečanstva. U kamenom dobu, naši preci su lovili kako bi utolili glad. Trčali su, skakali, skrivali se, pa kad napokon nešto ulove (ako ulove), prenosili ulov kilometrima nazad do svoje pećine i tek na kraju, jeli. Sve to, radili su praznog stomaka. A preživeli su zahvaljujući svom telu koje je savršeno programirano da preživi najsurovije uslove u prirodi. Nisu umrli od gladi i nisu im se “creva zavezala” od gladi. Praljudi, lavovi, tigrovi i ostali lovci, lovili su samo onda kada osete istinsku glad. Nisu imali obrok pre treninga kao mi danas. Imali su taj trening (lov) na prazan stomak koji je mogao trajati ko zna koliko dugo i tek na kraju, zadovoljili su svoju glad. Koristili su svoje salo kao gorivo, a ne hranu. 

TIPOVI INTERMITTENT FASTINGA

  • 16:8 INTERMITTENT FASTING DIJETA

Ovo je jedan od najpoznatijih tipova IF-a, ujedno i najlakši. U njemu 16 sati gladujete, a u okviru 8 sati se hranite. Preporučuje se svima koji se prvi put susreću sa ovom dijetom. Sami određujete svoje periode. Ja lično, birao sam raspored da smem da se hranim od 14h pa sve do 22h. U 22h prestajem sa jelom, zaspim malo iza ponoći. Ujutru sam se budio oko 11, kuvao sam crnu kafu, čekao 14h i onda startovao doručak. Vremenom sam se navikao na to, pa sam produžavao period gladovanja.

  • WARRIOR DIET 20:4. (RATNIČKA DIJETA)

Ratnička dijeta podrazumeva period jela od samo 4 sata. Preporučuje se onima koji su već ušli u rutinu IF-a, pa sam tako i ja, iz 16:8 prešao u 20:4. Doručak u 18h a u 22h završavam poslednji obrok u danu. Kod ovih rigoroznijih tipova, prednost je ta što možete pojesti i neko “smeće” od hrane kao što je burger ili pica, jer u 4 sata ishrane (ili manje), lakše kontrolišete dnevni unos kalorija.

  • OMAD DIET (One Meal A Day – Jedan obrok dnevno) 

Samo ime kaže koliko je ova dijeta jednostavna. Nema gledanja na sat, nema brige oko toga kad krenuti kad stati. Imate jedan obrok u danu i to vam je to. Taj obrok bi trebalo da bude jako bogat nutritivnim vrednostima ali i mineralima. Zamislite da celu dnevnu potrebu treba strpati u jedan obrok. U OMAD dijeti, vi em što praktikujete IF, em što sigurno unosite manje kalorija nego što ste potrošili u toku dana (teško da ćete jednim normalnim obrokom prešišati dnevnu potrošnju od oko 2000 kalorija) . To znači da gubite salo na dva fronta. 

  • VIŠEDNEVNI FASTING

Koliko god ovo zvučalo ekstremno i teško, ljudi praktikuju i ovaj tip fastinga. Za ovaj tip, potrebna je dobra, doooobra priprema. Odjednom uleteti u višednevni post je suluda stvar, koja se ne završava dobro. Zato je Toma Nikolić prilikom štrajka glađu boravio u bolnici. Prilikom višednevnog fastinga, jako je bitno nadomestiti minerale i vitamine koje bismo inače kroz hranu uneli.

1967.   Godine, Angus Barbieri (27) je gladovao 382 dana. Čovek od 207 kila, hteo je da dostigne idealnu težinu, pa je tako živeo godinu i 17 dana samo na kafi, čaju, vodi… Posećivao je bolnicu redovno, kontrolisao zdravstveno stanje i uzimao vitamine i suplemente (Natrijum, kalijum…), sve što je neophodno za normalno funkcionisanje tela. Smršao je 125 kila tokom ovog fastinga, nakon čega je održavao idealnu težinu koju je ostvario. Na internetnu postoji mali milion članaka i reportaža o ovom slučaju čoveka koji je preživeo godinu i nešto bez hrane. Proverite i sami, okačio bih link ali ne znam koji da izaberem. Barbierijev slučaj je još jedan dokaz o moći fastinga. 

Međutim, treba napomenuti jednu stvar. Barbieri je imao 207 kila, što znači da je telo itekako imalo čime da se hrani. Međutim, što manje sala imate, višednevni fasting je više opasan. Glad je jedan od jačih uzroka smrti širom sveta, upravo zato što nisu svi teški 200 kila. 

ZABLUDE O ISHRANI I FASTINGU

Intermittent Fasting klub

Zamislite reakciju prosečne srpske bake, kada joj unuk kaže da jede jedan obrok dnevno. Svako ko je neupućen u ovu dijetu, reagovaće slično kao ta baka. Kome god sam rekao šta radim, automatski me pogledao kao ludaka i prekrstio se. Pokušao sam ljudima da objasnim, međutim odustao sam vrlo brzo. Upravo sam ( zbog provere) rekao kolegama da nisam ništa jeo od jutros (sada je 15:05 a na poslu smo od 8) i da ne planiram da jedem sve do večeras u 21h. Dobio sam očekivane reakcije u vidu zgrožavanja: 1. “Ti nisi normalan, to je smrt u najavi.” 2. “Ti si lud, znaš kako će ti se sve to vratiti kad opet kreneš da jedeš”. Ljudi imaju svoj stav o ishrani, koji su još od malena usadili u svoje mozgove (tačnije, drugi su im usadili taj stav). Svi znaju da treba jesti češće po manje i svi znaju da je to dobro za metabolizam, a pola njih ne zna ni šta metabolizam znači. I zato će vas gledati kao ludaka kad im kažete da gladujete. Previše je zabluda u koje sam i sam verovao. Zato je najbitnije da se dobro informišete pre osuđivanja (ovo važi za život, ne samo za fasting) Ukoliko se slučajno izlanete, spomenite gore napisani slučaj Barbierija ili im jednostavno prosledite ovaj tekst.

  1. DORUČAK JE NAJVAŽNIJI OBROK U DANU

Mislio sam, kao i 95% populacije, da moram dobro da se najedem na početku dana da bih imao energije da izguram taj ceo dan. I kada sam počeo sa ozbiljnim postom, bilo je jako teško. Ali ne zato što sam ja osećao istinsku glad, a telo vapilo za energijom. Bilo je teško, zato što je mozak navikao da doručkujem odmah nakon buđenja. Tih prvih dana, osećao sam vrtoglavicu, manjak energije i stvarno se činilo da se bez doručka ne može. Međutim, dao sam mozgu vremena da se adaptira na novonastalu situaciju, što se i dogodilo. Nakon nekoliko dana, telo se naviklo da ujutru umesto hrane, jede svoje masne naslage. Mozak više nije brinuo o tome šta će se desiti, pa sam lagano mogao da ga koristim u produktivne svrhe i da se fokusiram na posao. U mislima čistina, postao sam oštroumniji, lepše sam se osećao, čak sam imao više snage i nisam ni razmišljao o tome kada ću jesti, činilo se kao da mi hrana nikad više neće trebati. Razlog za takvo stanje uma je adrenalin, koji telo proizvodi jer je uplašeno za sebe, pa se svim silama trudi da vam pomogne kako biste što lakše našli hranu (misli da je nemate, a ne da je nećete). Kad se naviknete na gladovanje, to prestaje da bude gladovanje. Telo radi svoje, mozak mu ne treba, pa vam ne šalje signale da treba da skoknete do najbliže pekare. Nisam verovao u ovo, sve dok nisam probao. 

via GIPHY

Prilikom dužeg fastinga, odvija se proces koji se zove autofagija. On podrazumeva to da ćelije recikliraju svoje dotrajale delove da bi stvorile potpuno nove, ispravne. Zamislite auto koji sam sebi uništi zarđali deo auspuha da napravi potpuno novi. Telo prilikom fastinga, bukvalno popravlja samo sebe. Postoji milion preporuka za “detoksikaciju organizma”, u obliku voćnih sokova i koktela. Meni je nekako logičnije, da ujutru telu ne zadajemo nove poslove (varenje hrane, lučenje insulina…), već da se ono samo posveti poslovima koji su mu najbitniji. Doručak sam bukvalno shvatio kao distrakciju. Treba da se fokusiram na posao, da smišljam nove ideje i da ih realizujem i da u isto vreme varim obilan doručak koji sam pre toga pojeo? Radije ću spavati posle obroka… 

Svaki post ima za svrhu da se “očiste duša i telo”. Hrišćanski post podrazumeva konzumiranje samo određene vrste hrane. Za dušu ne znam, ali sam siguran da se telo neće očistiti putem posnih pereca, hlebova, ribljih pašteta, pomfrita i ostalih posnih stvari. Čak i na najrigoroznijem postu (post na vodi), dozvoljen je hleb. A jedite hleb po ceo dan, pa mi javite da li se osećate čistije.

Sa druge strane, imamo Islam i ramazanski post. U mesecu Ramazana, muslimani ne jedu i ne piju ništa od svitanja pa do sumraka 30 dana. Upravo kao 16:8 model IF-a (zavisi koje je doba godine, ali satnica je otprilike takva). Razlika je u tome što kod vernika muslimanske vere ni voda nije dozvoljena pre zalaska sunca. Mnogi muslimanski doktori i savetnici za ishranu pričaju da su samo prvi ramazanski dani teški, dok se telo ne adaptira na novonastalu situaciju. Nisam musliman, ali kada je reč o čišćenju tela, glasam za ovakav način. 

Doručak jeste najvažniji obrok u danu, ali ponoviću, doručak u obliku prvog obroka posle dužeg gladovanja, a ne u obliku jutarnjeg obroka. Zašto? Zato što je insulin tada najosetljiviji i najbolje i najbrže skladišti nutrijente iz hrane koju ste konzumirali posle dugog gladovanja. Zato je bitno, šta prvo uneti u organizam, odnosno čime da Break a fast.

Naravno, IF se može organizovati tako da ne preskačete taj tradicionalni doručak, ukoliko ga baš toliko volite. Ja sam izabrao način da ne jedem na početku dana iz više razloga. Prvi je taj, da se mnogo lepše osećam i mozak mi mnogo brže radi kada radi na prazan stomak ceo dan ( ponavljam, ovako se osećam tek posle nekoliko dana if-a, prvi dan nije ovako). Drugi razlog zašto sam ovako organizovao svoje gladovanje je zato što mrzim da zaspim gladan. 

2. MINIMALNO PET OBROKA NA DAN

Doručak – užina – ručak – užina – večera. Opet se vraćam na priču da ljudi brzo poveruju u neke stvari, a da ih ne ispitaju dovoljno dobro. Ja, da sam u prehrambenoj industriji, ja bih isto tako promovisao ideju da je najzdravije jesti 10 obroka dnevno. Neka ljudi što više kupuju kod mene te manje obroke koji im trebaju za vitku liniju i dobro zdravlje. Lepo i meni i njima. Ne kažem da je loše jesti ovoliko puta. Nisam ni ja ovu stvar ispitao dovoljno dobro, ali zato se vodim logikom. Kad god razmišljam na temu “šta je prirodno”, vratim vreme skroz na početak svega, kada je samo priroda i postojala. Pričao sam već o pračoveku i njegovim neredovnim obrocima, neću ponavljati. Ali možemo slobodno da se vratimo u neko skorije vreme, do pre industrijske revolucije kada masovna proizvodnja hrane nije bila moguća. Kada nije bilo fabrika i traka za štancovanje hrane, samim tim ni frižidera, zamrzivača i generalno načina za pakovanje hrane.

 Ideja da se doručkuje ujutru, ruča u podne i večera u 18, potekla je upravo nakon revolucije, kada su ljudi postali snabdeveni hranom na duže staze. Hrana im je postala dostupna 24h dnevno! Sa mogućnošću skladištenja hrane, stigli su i novi običaji. Večera, srećna porodica za stolom, svi čitaju molitvu i kreću da obeduju tačno u 18h. Vremenom, stvoren je šablon ishrane po kome i dan danas fukncioniše više od pola sveta (srećnija polovina, koja ima dostupnu hranu). Ti obroci postali su tradicija i nezamislivo je preskočiti neki od njih. Meni je još od malena bilo nejasno, zašto ja moram da ručam u 12h ako nisam gladan. Zašto je vreme mog ručka diktirano satom umesto mojim stomakom? 

Tradicionalni porodični ručak

Ti tradicionalni obroci su nam postali potrebni tek kada su postali mogući. Klasičan primer da sa novim tehnologijama dolaze i nove potrebe. Niste ni znali da vam je daljinski potreban, sve dok nisu izmislili televizor. Isto tako niste ni znali da treba toliko često da jedete. Mic po mic, tradicija je usađena u glave, samim tim, iz tradicije je prešla u normalu. U toliku normalu, da je postala biološka potreba. Godine i godine u našim životima, proveli smo jedući doručak, ručak i večeru. Pa naravno da ćemo osetiti glad u utorak u 12:05 kad smo celog života jeli u utorak u 12. Zamislite da su se u ono vreme porodice okupljale u 00:00, izgovarale molitve i obedovale. Danas bismo svi mi ogladneli u 00:00 jer bismo godinama telo navikli da dobija hranu tačno u ponoć. Na dnevnom meniju prosečnog Srbina mora biti bar pola kila hleba. Navikli Srbi da jedu hleb, pa misle da se bez njega ne može. A itekako se može.

Ja ne kažem da je sistem od minimalno 3 obroka dnevno loš. Nisam naučnik, pa ne mogu da tvrdim da li je vozanje insulina gore – dole ceo dan, loša ili dobra stvar. Ne znam da li se metabolizam usporava ili ubrzava fastingom (mišljenja su podeljena). Ja samo kažem, da tri obroka dnevno nisu prirodna stvar, već društvena. Sve je stvar navike, uverio sam se u to tek kad sam se odvikao. Ne napadam tradicionalnu ishranu, već branim fasting, odnosno dijetu koju su ljudi koristili vekovima, hteli ili ne. 

3. MERENJE NA VAGI JE POKAZATELJ USPEHA DIJETE

Kardinalna greška koju sam praktikovao veći deo svog dvadesetneštogodišnjeg života. Na dijeti budem nekoliko dana, stanem na vagu i kada mi pokaže dva kila manje, ja skačem od sreće. Smršao sam dva kila! Pitanje koje se mora postaviti u ovom slučaju je: Dva kila čega fali u mom telu? 

Vaga ne pokazuje uspeh dijete

Izgubio sam dva kila vode iz tela? Dva kila mišića? Dva kila masti? Olakšao sam se tog jutra u iznosu od dva kila? Jetru mi je sagoreo alkohol, pa mi fali dva kila jetre? Vaga to ne zna i nikad neće znati. Prestanite da uspeh dijete merite na vagi. Jako je bitno gde ste izgubili ta dva kila. Ako je voda, vratiće vam se u roku od odmah. A u velikom ste problemu ako vam zafali dva kila mišića.

Cilj svake dijete treba da bude, da izgubite mast iz tela, a ne da izgubite bilo šta iz tela. 

Opet, po ko zna koji put sam, nakon milion merenja na vagi, uključio logiku. Šta ja zapravo želim? Ako vaga pokaže manje, to bi značilo da sam smršao. A kako sam smršao ako vežbam? Valjda bi mi više odgovaralo da vaga pokaže više, pa da znači da mi mišići rastu i da postajem jači? Šta ja zapravo hoću od ove proklete vage? Ništa mi ne odgovara i sve mi odgovara. Ovde se može primeniti ono čuveno pitanje: Šta je teže, kilo perja ili kilo zlata? Stavite oba kila u kutiju, pa na vagu. Kad vaga pokaže kilo manje, hoće li vam biti svejedno šta ste izgubili? Naravno da neće. Isti princip treba da bude sa vašim telom. Na kraju sam izbacio vagu napolje i prestao da se merim, jer nisam znao šta želim da mi pokaže. 

Ovaj mit spominjem u tekstu, jer se fasting bazira isključivo na trošenju masti kao goriva. Vrlo je bitno na čemu izgubite dva kila. Klasične dijete se fokusiraju na to da potrošite više kalorija nego što unesete. Zato vam za doručak preporučuju jaje, grejp i kafu. Sve u svemu, ceo dan vam se svodi na kalorijskom deficitu. To i jeste poenta svakog mršavljenja, međutim, kod klasičnih dijeta, definitivno gubite i mišićnu masu pored sala, zbog umerenog lučenja hormona rasta.

PREDNOSTI FASTINGA U ODNOSU NA DRUGE DIJETE

Prednosti Intermittent Fastinga
  • JEDNOSTAVNOST

Fasting služi da vam olakša život i mršavljenje, a ne da oteža. Ne opterećujete se kako i šta jesti dok ste ujutru na poslu ili u školi ili gde god. Dobijate puno na vremenu, koje bi inače potrošili na kupovini hrane i spremanju iste. Obrok manje prvo je zadovoljstvo manje, ali nakon nekoliko dana, postaje obaveza manje i na kraju, distrakcija manje. Jednostavnost se ogleda i u tome što nema brojanja kalorija. Kod drugih dijeta imate tačno određene namirnice za jelo, koje su po definiciji siromašne u kalorijama. Kod IF-a vam je najbitniji vremenski okvir u kome smete da jedete i one kaloričnije obroke. Nema onih pravila tipa 1 jaje i pola grejpa za doručak, u nedelju za večeru pola ribe. Totalna sloboda i rasterećenje dolazi sa IF-om.

  • EKONOMIČNOST

Zamislite koliko para može da se uštedi jedući samo jedan obrok dnevno.

  • MIŠIĆI +, MASTI –

Kombinacija uvećanog lučenja hormona rasta i korićenja masti kao primarni izvor energije nisu odlika kojom se ostale dijete mogu pohvaliti.

  • ZDRAVLJE

Autofagija (recikliranje ćelija). Osetljivost na insulin (smanjujete šanse da dobijete dijabetes tako što ne rasipate insulin svakog dana na nekoliko obroka). Fasting se pokazuje kao odličan mehanizam za poboljšanje hormonskog balansa, rada ćelija, zdravlje gena. Neki ovaj način ishrane zovu i “eliksir mladosti”. 

  • TURBO MOD

Prilikom gladovanja, telo se ubacuje u mod preživljavanja, turbo mod koji vam pomaže da nađete hranu. Dobijate više adrenalina, jači ste, razmišljate brže i bolje, snalažljiviji, pametniji, sposobniji, fizički izdržljiviji. U normalnim uslovima dobijate sve ono što vam treba da preživite u nenormalnim uslovima. 

  • BEZ JO-JO EFEKTA

Kod IF-a se čak i preporučuje, da ga ne praktikujete stalno. Ovde nema one priče kada prekršite dijetu pa morate sve ispočetka. Nema početka i nema kraja kod fastinga. Nema onoga, za 30 dana 10 kila manje pa onda sve po starom i 10 kila se vrati. Kad se jednom naviknete na IF, postane način života koji povremeno ubacite u vaš nedeljni plan.

ZAKLJUČAK I KOMENTARI

Što se mene lično tiče, kad god nabacim neko kilo viška (praznici, letovanje, zimovanje, previše je razloga za nabacivanje kila), tu situaciju rešim putem Intermittent fastinga. Kombinujem fasting sa treningom i zdravom ishranom, tako da su kilogrami problem koji se vrlo brzo rešava. Još uvek vučem višak od januarskih praznika, i evo me: Pišem zaključak ovog teksta u 15h, jeo sam poslednji put juče u 22h i osećam se odlično. Kasnije ću da odradim trening na ovako prazan stomak, i tek oko 18h planiram doručak.

Živeo sam u velikoj zabludi, prvenstveno onoj da ne možemo da funkcionišemo bez jutarnjeg obroka, zato ne krivim svojeglave ljude koji napadaju „gladovanje“. Ne ulazite u raspravu sa onima koji ne znaju šta je Intermittent Fasting. Iza njihovog stava stoje godine i godine pogrešnog učenja.

Svima koji planiraju da skinu neko kilo, da poboljšaju svoj život, da organizuju svoje vreme, da budu zdravi i srećniji, preporučujem intermittent fasting. Reči i preporuke su ništa, dok sami ne probate ovaj način ishrane, zato: PROBAJTE!

Mogao bih da napišem još sto stranica na ovu temu, ali i ovaj tekst je predug, a nije mi bio cilj da vas smorim. Ukoliko se upustite u fasting avanturu, pregledajte tekstove i video snimke na internetu koji pokazuju kako da dobijete najbolje rezultate. U nekim delovima teksta deluje kao da me gosn Intermittent Fasting platio da ga promovišem i reklamiram. Ako je mene, onda je sigurno i ostale koji širom neta hvale IF.

 

 

OSTAVITE ODGOVOR

Molimo unestite Vaš komentar
Molimo unestite Vaše ime ovde