Ulica u najstarijem delu Novog Sada, izmedu Pašićeve i Save Vukovića, u produžetku Grčkoškolske ulice izgrađena je na dugačkoj gredi, koja je izdignuta iznad okolnog zemljišta i Dunav je nije plavio – zato je i nazvana zlatnom. ali je ona osamdesetih godina XIX veka “nezvanično” nazivana i profesorskom ulicom, što su u njoj pretežno stanovali profesori Srpske gimnazije sa svojim porodicama.
Nazivala se u XIX veku na mađarskom Aranydomb utca (ulica Zlatne grede), a posle smrti pesnika Jovana Jovanovića Zmaja dobila je njegovo ime. Ono nije menjano ni između dva rata, pa ni za vreme mađarske okupacije (1941-44). Kad je posle II svetskog rata Glavna ulica dobila Zmajevo ime, vraćen je ovoj ulici prvobitni naziv. Ovo je Zmajeva rodna ulica. Na desnoj strani, iza Platoneuma, gde je sada gimnastička dvorana Zmaj-Jovine gimnazije, nalazilase rodna kuća velikog pesnika. Spomen-ploča na fasadi obeležava ovo mesto. U produžetku je dvorište Gimnazije, sa zidanom i gvozdenom ogradom i ulazom, kao i jedno krilo same škole.
Osim Gimnazije, sve kuće u ulici Zlatne grede su prizemne i pretežno stambene, porodične. Samo je na poslednjoj s leve strane dozidan sprat. Građene su u istoricizmu, klasicizmu, ponegde se prepoznaju elementi secesije, a zbog čestih prepravki mnoge zgrade izgubile su odlike prvobitnog stila.
U prvom delu ulice na desnoj strani je Gimnazija, a na levoj su kuće od 1 do 13. U kući br. 1 bila je Putnikova poslastičarnica. U broju 5 su kafići, u lokalu sa ulice i u podrumu. Na izlogu stoji natpis Zmaj. U kući br. 7, zidanoj u istoricizmu, godinama se nalazila Zadruga Srba privrednika (Štedno-kreditna). Kuća je podignuta 1897. za Kostu Stojanovića (graditelj je bio majstor Jozef Cocek). U dvorištu je 1934. dozidana stambena zgrada za dr Simu Ciriha (zidar Gliša Ledenac). Na susednoj zgradi, br. 9, sa
ajnfort-kapijom, u ruralnom klasicizmu, nalazi se starinski kibicfenster, prozor, s početka druge polovine XIX veka. Dve poslednje zgrade u ovom delu ulice, br. 11 i 13, pripadale
su pre rata advokatu dr Oskaru Ciprisu, koji je stradao u ratu. Na središnjem pilastru kuće br. 13 ugrađen je dekorativni držač zastave u secesionistickom stilu. Ta kuća je 1853. posle bombardovanja obnovljena za Persidu Marcikić (zidarski majstor Andreas
Haner).
Na uglu Zlatne grede i ulice Milovana Vidakovića, pod brojem 15 (stil: istoricizam) stanovao je sveštenik Milan Ćirić. U kući br. 17, pozni klasicizam, sa elementima secesije, nalazi se samostalna malogstrugarska radnja. Na levoj strani uličnog krila je anjfort-kapija. Kuća je građena za Arkadija Radosavljevića (zidarski majstor Laurencije Fojhtner), a u njoj je živeo advokat Đorđe Kondoroši. U broju 19 je deo stambenog prostora iskorišćen za privatnu turističku firmu. Na kući porodice Malešev br. 21 (pozni klasicizam) nalazi se spomen-ploča: u toj kući živeo je 1872-73. kao emigrant Svetozar
Marković, prvi srpski socijalista. Kasnije je stanovao direktor gimnazije Stevan Milovanov. Susedna kuća, br. 23, bila je vlasništvo trgovca Dragutina Ćurčića. Ulična fasada bogato je ukrašena malterskom plastikom (istoricizam, secesija).
Na zgradi br. 25 (takođe istoricizam, sa elementima secesije) karakteristična je kapija od kovanog gvožda. Ovde je jedno vreme živeo pesnik Laza Kostić. Nekadašnja vlasnica, udova Manojlovih zaveštala je kuću Matici srpskoj, koja ju je prodala Peri Deviću.
U broju 27 živeo je Branko Milovanović, predratni carinski posrednik, a posle rata matičar, poznat kao veliki znalac istorije grada. Sada tu sa porodicom stanuje njegov sin dr Dušan Milovanović, dugogodišnji lekar u Službi hitne medicinske pomoći.
U zgradi br. 29 stanovao je lekar dr Branko Šilić, a sada je smeštena advokatska kancelarija. Na nekadašnjoj kući apotekara Nerandžića, br. 31, nalazi se spomen-ploča koja obeležava mesto gde je bila rodna kuća Đure Daničića, filologa svetskog glasa, bliskog saradnika Vuka Karadžića.
Kuća br. 33 je iz 1860, u stilu poznog klasicizma i ranog romantizma, sa elementima secesije na fasadi i dvokrilnom ajnfort-kapijom. Vlasnik je bio Jakov Grbić-Rajković. Visokoparterna kuća na uglu Zlatne grede, br. 6 i Daničićeve ulice, koja vodi na Riblju pijacu, podignuta je šezdesetih godina XIX veka. Današnji izgled dobila je posle prepravke 1906-10. Pripada istoricizmu, sa neoklasicističkim detaljima. Kuću br. 8 dao je da se rekonstruiše 1920. trgovac Lazar Mirosavljević. Sačuvana su lepa drvena vrata, a fasada je ravno izmalterisana bez ikakvih ukrasa.
Susedna kuća, br. 10, sa po četiri polukružno završenih prozora sa svake strane ajnfort-kapije, izuzetno dekorativno je obrađena. Na oba kraja nalaze se kibic-fensteri. Tu je stanovao akademik Jovan Radonić, istoričar, bibliotekar. U staroj kući na ovom placu živeo je poznati slikar i pisac Novak Radonić. Zgrade br. 12 i 14 su na uglu Zlatne grede i Jadranske. Najstariji stanovnici Zlatne grede pamte da je u kući br. 16 bila gostionica.
Zgrada br. 1 pripadala je velikoj dobrotvorki Mariji Trandafil, u br. 13 stanovao je sekretar Matice srpske i dugogodišnji urednik Letopisa dr Milan Savić, sa ćerkom, poznatom pesnikinjom Anicom Savić-Rebac.
Najveći broj sačuvanih kuća pripada periodu druge polovine 19. i prvih decenija 20. veka.
Na kućama u kojima su živele značajne ličnosti ili su bile mesta istorijskih događaja postavljene su spomen ploče.
